Nik­ši­ćan­ki Di­ja­ni Goj­ko­vić i nje­nom ma­lo­ljet­nom si­nu hit­no je po­treb­na po­moć u hra­ni, odje­ći, ali i nov­cu ka­ko bi pla­ti­li za­kup­ni­nu za iz­najm­lje­ni stan i ra­čun za stru­ju. Goj­ko­vi­će­va od Cen­tra za so­ci­jal­ni rad pri­ma 98 eura ma­te­ri­jal­nog obez­bi­je­đe­na po­ro­di­ce (MOP) od če­ga je oko 19 eura na ime dje­či­jeg do­dat­ka, a mje­seč­no sa­mo za ki­ri­ju tre­ba da iz­dvo­ji 70 eura. Ima te­ške zdrav­stve­ne pro­ble­me, a ne­do­sta­tak nov­ca po­go­r­ša­va sta­nje.
- Do dje­te­to­ve tre­će go­di­ne kao sa­mo­hra­na maj­ka pri­ma­la sam 260 eura od Cen­tra za so­ci­jal­ni rad. Mo­gli smo ka­ko-ta­ko od to­ga da pre­ži­vi­mo i pla­ti­mo sta­na­ri­nu, ali sa­da sa ovim pri­ma­njem ne mo­gu do­volj­no ni hlje­ba da mu ku­pim. U ve­li­koj sam ne­vo­lji i ne vi­dim iz­laz ni za se­be ni za di­je­te, ogor­če­na je mla­da maj­ka.
Pa­ket od Ban­ke hra­ne, ko­ji im je uru­čen po­sred­stvom „Da­na”, ola­ka­ša­će Di­ja­ni da ba­rem ne­dje­lju da­na ne bri­ne šta će spre­mi­ti da je­de nje­no di­je­te. Ka­ko je ka­za­la, zbog dvi­je ope­ra­ci­je ko­je je ima­lo neo­p­hod­no mu je da se do­bro hra­ni i ima ure­dan ži­vot što ona te­ško mo­že da mu pru­ži.
- To­kom zi­me, mo­ji ro­di­te­lji ko­ji ži­ve u Plu­ži­na­ma po­ma­ga­li su mi u hra­ni. Me­đu­tim, ni oni vi­še ne mo­gu. Otac je dav­no ostao bez po­sla, pri­ma ma­lu pen­zi­ju, a ne­dav­no je nje­mu zdrav­stve­no sta­nje po­gor­ša­no. Do­sta nov­ca od­la­zi na nje­go­vu te­ra­pi­ju, a iz­dr­ža­va i maj­ku i mo­ja dva bra­ta. Ži­ve u sta­nu od 26 kva­dra­ta, i ni­je mo­gu­će da i mi bu­de­mo sa nji­ma, is­pri­ča­la je Goj­ko­vi­će­va.
Do pro­šle go­di­ne sta­no­va­la je u bli­zi­ni cen­tra Nik­ši­ća za­jed­no sa još jed­nom sa­mo­hra­nom maj­kom, a sve da bi po­di­je­li­le tro­ško­ve i olak­ša­le se­bi i svo­joj dje­ci ži­vot. Ka­da su pri­ma­nja dra­stič­no uma­nje­na obje su mo­ra­le da pro­na­đu dru­gi i jef­ti­ni­ji smje­štaj, a Di­ja­na se sa dje­te­tom zbog to­ga do­se­li­la u nik­šić­ko pri­grad­sko na­se­lje Kli­če­vo. Od na­mje­šta­ja ne­ma­ju ni­šta svo­je, već ko­ri­ste ono što su za­te­kli kod sta­no­dav­ca. Goj­ko­vi­će­va je ka­za­la da u sta­nu ni­je­su do­bro ri­je­še­ni dim­ni od­vo­di pa su to­kom zi­me ima­li pro­ble­ma sa špo­re­tom na dr­va.
- Naj­te­že mi je što mo­ram bo­ra­vi­ti u tu­đim sta­no­vi­ma i pla­ća­ti, a po­tom mi za ži­vot ne osta­ne ni­šta. Du­go­va­nje za stru­ju po­sled­njih mje­se­ci do­sti­glo je 100 eura. Lje­ka­ri iz Nik­ši­ća su me upu­ti­li u Kli­nič­ki cen­tar ra­di da­ljeg is­pi­ti­va­nja i li­je­če­nja, ali ja ne­mam nov­ca ni da pla­tim kar­tu za pre­voz. Ni di­je­te ne­mam gdje da osta­vim. De­ša­va mi se da po ne­ko­li­ko da­na ne mo­gu da usta­nem iz kre­ve­ta, ne­kad imam, a če­šće ne­mam li­je­ko­ve da bih kon­tro­li­sa­la di­ja­be­tes. Ipak, mo­ram zbog dje­te­ta, da mu spre­mim hra­nu,. Za­to mo­lim da mi se po­mog­ne, ma­kar da mi se obez­bi­je­di ne­ki smje­štaj pa i to da pla­ćam sa­mo da bu­de jef­ti­ni­je ne­go što je ovo, ka­za­la je Goj­ko­vi­će­va.
Ne­u­slov­ni i za njih pre­skup pro­stor gdje ži­ve do­dat­no im ote­ža­va iona­ko iz­u­zet­ne ži­vot­ne okol­no­sti jer je od gra­da uda­ljen oko če­ti­ri ki­lo­me­tra. Di­ja­na je zbog zdrav­stve­nih pro­ble­ma te­ško po­kret­na, pa za sva­ki od­la­zak u Nik­šić do bol­ni­ce na pre­gled neo­p­ho­dan joj je pre­voz za ko­ji ne­ma nov­ca. Di­je­te ove škol­ske go­di­ne ni­je uklju­če­no u pred­škol­sko vas­pi­ta­nje, ko­je bi mu bi­lo bes­plat­no kao ko­ri­sni­ci­ma MOP-a, a Di­ja­na se na­da da će se to od je­se­ni pro­mi­je­ni­ti, uko­li­ko opet ne bu­du mo­ra­li mi­je­nja­ti stan. Goj­ko­vi­će­voj i nje­nom si­nu sva­ka po­moć je do­bro­do­šla, a oni ko­ji su u pri­li­ci da im po­mog­nu to mo­gu uči­ni po­sred­stvom Ban­ke hra­ne.
B.B.